Prevencija hipertenzije

Kategorija: Zdravlje

"Primarna prevencija podrazumeva održavanje vrednosti krvnog pritiska unutar normalnih vrednosti primenom modifikacija u načinu života odnosno delovanjem na faktore rizika za nastajanje kako hipertenzije tako i drugih kardiovaskularnih bolesti", kaže prof dr Nebojša Tasić internista kardiolog, načelnik odeljenja za hipertenziju Instituta za KVB-Dedinje i stručni saradnik u Poliklinici "Rezidencija zdravlja Kerber" u Podgorici (tel. 020 266 066, 067 229 111)

Širokoj javnosti je dobro poznato da je visok krvni pritisak jedna od najrasprostranjenijih bolesti savremenog doba. Njena učestalost raste sa starosnim dobom tako da je najčešća kod starijih osoba. Ono što se često zanemaruje je da hipertenzija u mladih osoba čak iako se dobro toleriše tj. obolele osobe ne osećaju tegobe tokom godina deluje kao značajan faktor rizika u smislu oštećenja krvnih sudova i drugih organa tako da ove osobe češće obolevaju od teških oboljenja kao što su infarkt miokarda, šlog itd. Nažalost, više od 95% hipertenzija spadaju u tzv. primarnu ili esencijalnu hipertenziju čiji uzrok nastanka nije u potpunosti razjašnjen tj. zna se da u njenom nastanku igra ulogu više faktora. Ovi faktori kod različitih osoba učestvuju u različitim odnosima što znatno otežava lečenje hipetenzije. Iz ovih razloga, kada se isključi mogućnost postojanja tzv. sekundarne hipertenzije (u kojoj je poznat uzrok bolesti) lekari pristupaju lečenju hipertenzije. Pri tome se često zaboravlja na vrlo važan način lečenja hipertenzije a to je nefarmakološka terapija. Pacijenti često ovaj vid lečenja prepoznaju na svojim lekarskim izveštajima (terapija) kao higijensko-dijetetski režim pri čemu lekari u više ili manje rečenica pokušaju da bolesniku objasne način i značaj zdravog načina života u kontroli arterijske hipertenzije.

A. Prevencija i nefarmakološka terapija

Primarna prevencija podrazumeva održavanje vrednosti krvnog pritiska unutar normalnih vrednosti primenom modifikacija u načinu života odnosno delovanjem na faktore rizika za nastajanje kako hipertenzije tako i drugih kardiovaskularnih bolesti. Promene u načinu života predstavljaju istovremeno i nefarmakološke vidove lečenja koji su efikasni kod smanjenja krvnog pritiska, smanjenja drugih faktora rizika kao i smanjenja broja i doziranja antihipertenzivnih lekova.

1. Smanjenje telesne težine

Smanjenje telesne težine smanjuje krvnog pritiska kod velikog broja gojaznih hipertenzivnih osoba, poboljšava efekat primenjene antihipertenzivne terapije i utiče na smanjenje pratećih faktora rizika kao što su dijabetes i dislipidemija. U gojaznih osoba sa hipertenzijom je indikovana individualna kontrolisana dijeta uz izbegavanje većine lekova koji smanjuju apetit (povišavaju krvni pritisak i rizik od valvularnog srčanog oboljenja i plućne hipertenzije).

2. Ograničenje u unosu alkohola

U suprotnosti sa neposrednim i kratkotrajnim vazodilatatornim efektom, hronično konzumiranje alkohola čak i manjih količina može dovesti do nastanka hipertenzije. Povećano unošenje alkohola povišava krvni pritisak, može da dovede do rezistencije na antihipertenzivnu terapiju i predstavlja faktor rizika od moždanog udara. Bolesnicima koji konzumiraju alkohol savetovati dnevno ograničenje na 500 ml piva ili 300 ml vina ili 40 ml žestokog pića. Kod žena i mršavih osoba koji slabije tolerišu alkohol ograničiti dnevni unos na 15 ml alkohola.

3. Fizička aktivnost

Redovna fizička aktivnost poboljšava ukupni zdravstveni status, može uticati na gubitak telesne težine i smanjuje rizik od kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta.
Umerena intenzivna fizička aktivnost (npr. 30-45 min brzog hoda 4-5 puta nedeljno) može značajno uticati na smanjenje krvnog pritiska.

4. Unos soli

Redukcija soli u ishrani pored smanjenja krvnog pritiska kod so-osetljivih osoba može smanjiti potrebu za uzimanjem antihipertenzivnih lekova, smanjiti gubitak kalijuma izazvan diureticima. Preporučuje se smanjenje unošenja natrijuma na nivo od 100 mmol i manje(6 g NaCl, 2.4 g Na) dnevno.

5. Unošenje kalijuma, kalcijuma i magnezijuma

Dokazano je da je neodgovarajući unos kalijuma povezan sa porastom krvnog pritiska dok povećanje kalijuma u ishrani poboljšava kontrolu krvnog pritiska. Preporučuje se unos kalijuma od 50 do 90 mmol (3.5g) dnevno, po mogućnosti iz hrane (sveže voće i povrće). Povišenje unosa kalcijuma (posebno kod osoba sa rizikom od osteoporoze) i magnezijuma takođe ima povoljan efekat na kontrolu krvnog pritiska. Preporučuje se dnevni unos od 0,4 g dnevno magnezijuma i 1 g dnevno kalcijuma.

6. Stres

Emocionalni stres akutno povećava krvni pritisak. Konsultujte se sa svojim lekarom oko individualnih antistres programa.

7. Pušenje

Prestanak pušenja je neophodan radi adekvatne regulacije krvnog pritiska. Ne zaboravite da je pušenje jače od svih postojećih lekova i da je dobra dugotrajna kontrola krvnog pritiska moguća samo potpunim prestankom pušenja.