Knjiga o hrono ishrani II dio

Kategorija: Zdravlje

Takozvane trans-masti

Posebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoće, a radi se o biljnim proizvodima, za koje se do nedavno verovalo da nisu štetne (margarin, biljni šlag, biljna pavlaka, biljni sir itd...) Najsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je šteta ogromna pri 
unosu ovih namirnica.

Te masti se zovu trans-masti, a postoje prirodni izvori i sintetska grupa. Do skora se smatralo da su štetne namirnice crveno meso i punomasno mleko, pa je veličana uloga margarina u ishrani, ali, nauka ipak kaže:

mnogo su štetnije industrijski proizvedene trans masti, od prirodnih. One povećavaju nivo takozvanog lošeg (LDL), a snižavaju nivo takozvanog dobrog (HDL) holesterola. U svetu je započela borba da se zakonom reguliše zabrana uvoza namirnica koje sadrže trans masti (Kanada), u Americi postoji zabrana korišćenja takvih namirnica u restoranima, a u Danskoj je odavno regulisan propis o procentu trans masti u namirnicama (manje od 2%). Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesima prerade namirnica biljnog porekla. Koriste se za produženje trajnosti peciva, slatkiša, slanih grickalica, brze hrane, ima ih u svim supama iz kesice, svim konzervisanim namirnicama...

Najveći izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno ulje, pekarske masnoće itd... Preporuka je da se detaljno prouči sastav neke namirnice koja je industrijski proizvedena i da se proveri procenat sadržaja trans masti (ne sme biti veći od 2%, mada je daleko najbolje da ne postoji uopšte). Znači: čim vidimo da u sastavu proizvoda piše - hidrogenizovana biljna masnoća, neka to bude signal za oprez (na žalost, to ćemo videti na veoma velikom broju proizvoda, mi smo do sada u našim prodavnicama pronašli samo malo proizvoda na kojima piše tačan procenat ovih masti).

 Proteini-belančevine: naša bazična konstrukcija

Proteini, odnosno belančevine, snabdevaju telo amino kiselinama, koje obezbedjuju rast, održavanje i reparisanje, odnosno popravljanje tkiva, a takodje su fundamentalan izvor vitalnih supstanci: enzima, hormona, neurotransmitera itd..

Naše telo niti proizvodi, niti skladišti proteine. Ukoliko unosimo malo ili ne unosimo uopšte proteine, naše telo počinje da razgradjuje sopstveno mišićno tkivo, da bi obezbedilo odredjene amino kiseline neophodne za rad srca i unutrašnjih organa, kao i imunog sistema. Unos proteina je više nego nužan, procena unosa je oko 1g po kilogramu, mada po najnovijim kliničkim ispitivanjima, ovaj unos ipak mora biti oko 1,6g po kilogramu telesne težine.

U crvenom mesu i u pilećem i ćurećem belom mesu se nalaze velike koncentracije karnozina, amino kiseline koja utiče na misaone procese, razvoj mozga, usporavanje procesa starenja mozga, a u obliku suplementacije danas se obavezno koristi kao pomoćni lek u terapiji autizma kod dece, kao i u vegeterijanskoj ishrani.

S druge strane, mišićima je neophodna ova amino kiselina da pravilno rade, ovo se naročito odnosi na funkciju srčanog mišića. Nivo karnozina se smanji za 67% do starosne dobi od 70 godina. Da bi srce bilo zdravo i aktivno, ova supstanca se mora unositi putem suplementacije. Još uvek traje nedoumica oko konzumiranja crvenog mesa, mnogi nutricionisti su protivnici njegove upotrebe u ishrani. Hrono ishrana kaže da ipak treba unositi umerene količine crvenog mesa, jer to može da bude više korisno nego štetno. Ograničenje unosa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonove bolesti (ne zabranjeno, već ograničeno) i druga ograničenja za sada nisu poznata.

Koji su pokazatelji gojaznosti?

Kad kažemo gojazan, mislimo na to da je BMI čoveka preko 30. Radipreciznosti odredjivanja stepena uhranjenosti, dizajnirana je tabela bodymass index-a (bodi mas indeks) po kojoj se možemo veoma brzo orjentisati kakva nam je količina masti, dovoljno je znati našu težinu i visinu i lako ćemo se orjentisati u kom se delu skale nalazimo.

Jednostavno odredjivanje ove vrednosti je sledeće – težinu u kilogramima podelimo sa visinom u metrima (na primer, osoba ima 70 kg, a visoka je 1.84, da bismo odredili body mass index, podelimo vrednost 70 sa kvadratom visine, 1.84 x1.84, dobijamo vrednost 20.67.

Gojazna je svaka osoba koja ima BMI preko 30, a preterano uhranjena je svaka osoba koja ima BMI preko 24,9;
normalno je uhranjen svako ko imaBMI izmedju 18.5 i 24.9,
a vrednost BMI ispod 18.5 je takodje patološka i govori nam da je u pitanju pothranjenost.

Danas je BMI ipak prevazidjen faktor i pokazalo se da je potrebno uraditi mnogo preciznije ispitivanje sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti (pre svega to može omogućiti InBody analizator tela).
Neko ko ima dobar mišićni sastav i normalnu količinu vode u ćelijama može imati veći body mass index od osobe koja ima mnogo više masnoća i manje mišićne mase, pa je ova mera postala neupotrebljiva.

Principi Hrono – ishrane

U programu hrono ishrane je od osnovnog značaja primeniti znanja o medicinskoj grani koja se zove hronobiologija, o vrsti namirnica,iskoristljivosti, kao i o vremenu kad se elementi skladište, a kad se energetske rezerve otpuštaju iz adipocita, odnosno masnih ćelija.

Već samo dobrim kombinovanjem ovih principa, mi imamo zdrav pristup ishrani i time pomažemo uspostavljanju ravnoteže u našem metabolizmu, kao i telesnoj težini koja je idealna za nas.
Ujutru ćelije našeg tela zahtevaju energiju i tada masne ćelije otpuštaju uskladištenu mast daleko lakše nego bilo kad kasnije u toku dana. Idealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako se skladište i otpuštaju, je upravo ujutru.

To su ugljeni hidrati (hleb, razne cerealije i masti životinjskog porekla – maslac, kajmak, sir itd).

Eliminacija doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani, jer jedino jutarnji unos hrane aktivira masne ćelije da bez oklevanja ispuštaju iz svog skladišta masti i to vrlo intenzivno.

Ako ujutro preskačemo obrok, nakon noćnog stvaranja masnoća, umesto da dodje do jutarnjeg oslobadjanja rezervi, uz veliku aktivnost hormona kortizola, naše telo, naprotiv, nastavlja sa skladištenjem, jer je zabrinuto što nema novog unosa hranjivih supstanci.

Uveče se moramo prebaciti na ekonomičniji bio-mod, jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Naše ćelije su u večernjim satima već zamorene i lenje, (kortizol, hormone budnosti se mnogo manje luči, počeo je da se luči hormon sna) i ćelije po liniji manjeg otpora, žude za brzim šećerima, da bi ih lakše i sa manje napora uskladištile.
Ovo je najčešći problem koji se javlja kod ljudi koji nepravilno rasporedjuju obroke – organizam počinje da žudi za slatkišima! Najpre uveče, a nakon nekog vremena i u svako doba dana!

Ako uveče unesemo masnoće i šećere, mi smo upravo dodali materijala našim ćelijama da uskladište ekstra mast, tačno na vreme kad one to i inače rade, i kad je oslobadjanje masti samo simbolično, bez obzira na fizičku aktivnost (ponavljamo da intenzivne vežbe nakon 9 sati uveče samo muče naše telo, jer mi takvom aktivnošću veštački održavamo nivo kortizola, to jest utičemo na usporavanje prirodnog pada nivoa kortizola u krvi i odlažemo lučenje drugih neophodnih hormona, koji učestvuju u reparaciji, odnosno popravci ćelija i pravljenju zdravog imuniteta).

Najlakši način da izbegnemo sve probleme je pridržavanje unosa hrane od 3 puta u toku dana, (od 8h do 20h, sa pauzom od 4 sata izmedju obroka) a naročito je važno u toku prepodneva uneti najveću količinu različitih hranjivih supstanci.

NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITI NAJMANJE 2 SATA PRE ZASPIVANJA!

Idealni jelovnik?

Netolerancija prema odredjenim komponentama hrane, kao i alergijske reakcije na hranu mogu se često javiti u obliku osećaja umora, tromosti, glavobolje itd.

To je rezultat stresa kome je organizam izložen unosom namirnica na koju je preosetljiv.Ukoliko dugo vremena unosimo hranu koju ne podnosimo dobro, javlja se gubitak dnevne motivacije i radne energije, umor, migrena, bolovi uzglobovima, tegobe sa varenjem, promene na koži, vrtoglavica, astma,depresija, gojaznost, karcinomi, šećerna bolest i mnogo drugog. Najčešće i ne znamo koja je vrsta hrane dobra za nas, a koja ne... Iako nam je priroda podarila moć da prepoznamo potencijalno nepoželjnu hranu i da je izbegavamo, kao i da nesvesno uzimamo onu koja nam odgovara, danas je na žalost, teško prepoznati ove prirodne podsvesne signale. Naime, od ranog detinjstva, mi smo započeli naš put u skraćenje životnog veka, opterećivanjem tela brojnim grickalicama, slatkišima, brzom hranom, hranom punom konzervanasa i pesticida.... sve ovo dovodi do uspavanosti naših prirodnih mehanizama i vrlo brzo prestajemo da prepoznajemo one namirnice koje treba da izbegavamo.

Danas je tehnologija toliko napredovala, da i najopasnije namirniceprepoznajemo kao - najsladje, jer sa dodatim začinima i bojama ove namirnice postaju veoma primamljive. Mnoge namirnice nas privuku svojim zavodljivim ukusima, naročito su opasni slatkasti i slani dodaci. Izbacivanjem hrane koju ne tolerišemo dobro, u više od dve trećine slučajeva, dolazi do nestanka zdravstvenih tegoba kao što su povišen holesterol, visok pritisak itd. Ova činjenica ima veliki značaj, jer nam govori da možemo biti zdravi pametnim unosom hrane.

Ali, kako danas biti pametan?

Malo je onih koji nisu probali šampite, krempite ili hamburger sa kioska iza ćoška.. ali isto tako čitamo i brojne tekstove o zdravoj hrani u svim dnevnim novinama. I pored svega toga, malo je poznato da uopšte nije lako napraviti predlog za idealan jelovnik.

Zašto? Netolerancija na hranu je svakodnevna pojava. Rekli smo da ona nepodrazumeva upadljive probleme sa varenjem, stolicom ili pojavu bolova u stomaku. Naprotiv, netolerancija na hranu je tihi ubica.

Svaki čovek ima jedinstven genetski zapis. Prema tom zapisu se odvijaju sve naše fiziološke funkcije, a svakako se ovo odnosi na metabolizam i iskoristljivost namirnica u cilju stvaranja energije. Jednom čoveku je za stvaranje energije odgovarajuća jedna vrsta namirnica, nekom drugom, sasvim druga vrsta. Unutar jedne porodice čak veoma često postoje razlike usposobnosti iskorišćenja namirnica. Mi često imamo osećaj da neku hranu « volimo » ili « ne volimo », a to je samo ostatak drevne moći koju su naši preci imali kad su birali namirnice od kojih mogu imati samo korist, a ne i štetu.

Definicija Hrono – ishrane

Hrono nutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem organizmu. Jednostavno rečeno, svakom čoveku je potrebno da koristi odredjene vrste namirnica u različita doba dana, da bi njihova iskoristljivost za stvaranje energije bila najveća, a stvaranje otpadnog materijala pri tom najmanje.

Princip hrono nutricije je osmišljen od strane dr Alain Delabos-a, francuskog nutricioniste sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka, a zatim je u toku desetina godina doprinosom mnogih svetskih naučnika menjao oblik.
U našoj sredini je teško primeniti ovaj program, jer veliki broj ljudi ima poremećene vrednosti holesterola, šećera i gojaznost, pa je morao pretrpeti još mnoge dodatne izmene, da bi dao rezultate.
Ovaj režim je veoma jednostavan za primenu, a krajnje delotvoran u smislu sprečavanja brojnih bolesti i stanja koja nastaju usled nepravilne ishrane. Hrono ishrana je jedini dijetetski režim danas, putem koga je na veoma jednostavan način, moguće očuvati ili vratiti dobro zdravlje.

Primenom principa hrono ishrane se bez velike muke, trajno gubi višak kilograma, a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj je režim jedini pravi terapijski izbor za postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema našem prirodnom ritmu izlučivanja hormona i enzima ne možemo iskoristiti u to odredjeno doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije.

Naš metabolizam je dirigovan od strane hormona i enzima koji se izlučuju u okviru odredjenih organa, a ovo lučenje je uvek vremenski odredjeno i to ne prema našim individualnim navikama, već po zakonu univerzalnog ritma dana i noći.

Ovaj ritam je predstavljen sledećim: izlazak sunca, podne, poslepodne, zalazak sunca, noć.

On diktira i to kako će izgledati naš individualni biološki ritam. Postoji odredjeno vreme za stvaranje energije, potrošnju energije, stvaranje masnih depozita (u cilju kasnijeg korišćenja ovih skladišta za stvaranje energetskih zaliha) itd, a ovi intervali su fiziološki, znači prirodni, nesvesni i odredjeni su zapisom u našem genetskom materijalu. Hrana koju pojedemo se nikako ne može upotrebiti za direktno stvaranje energije. Da bi naši organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije, potrebno je da se sva hrana u digestivnom sistemu rastvori do posebnih molekula, koji se tek tada mogu koristiti dalje za stvaranje odgovarajućeg oblika energije.

Neki enzimi se više izlučuju ujutro, neki u podne, neki posle podne ili uveče. Hormoni se takodje izlučuju u dnevnom ritmu, na primer, rano ujutro se izlučuje najveća količina kortizola i insulina, dok se melatonin, hormon sna luči samo uveče i noću. Pojedine namirnice se prirodno izuzetno lako vare u odredjeno doba dana, dok za varenje neke druge namirnice u to isto doba dana, moramo da iskoristimo sve postojeće fiziološke rezerve organizma u cilju korišćenja te namirnice za stvaranje potrebne energije za rad organa.

Kad pojedemo neodgovarajuću hranu u odredjeno doba dana, mi zbunjujemo naše žlezde koje luče bitne hormone za aktivnost našeg organizma, tražimo od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju.Kad se usled tih nepravilnosti pojavi nedovoljno i neadekvatno lučenje enzima, dolazi do greški u metabolizmu koje vode u hronične bolesti i gojaznost.

Klinički je dokazano da je voće pogrešan izbor za jutro, a testenina za veče. Niti je nama voće potrebno ujutro, niti imamo fiziološku mogućnost da ga iskoristimo na pravi način u to doba dana.
Isto tako, testenina u večernjim ili noćnim satima (a ovo je apsolutno najčešća greška u ishrani) nam nije pametan izbor ukoliko imamo višak kilograma, jer mogućnost da je iskoristimo za stvaranje energije praktično ne postoji u ovo doba dana, usled prirodnog nedostatka odgovarajućih enzima, pre svega amilaze, koje vare ovaj oblik hrane.

Priroda se postarala da naš organizam štedljivo i na najbolji mogući način iskoristi svaku hranu koju pojedemo, ali samo ako je jedemo u vreme kad je fiziološka funkcija digestivnog sistema odgovarajuća.

Pogrešan izbor hrane u odredjeno doba dana dovodi do stvaranja metaboličkog otpada i zatrovanosti ćelija organizma. Ovo vremenom izaziva razne bolesti organizma. Pre svega, nastaju razne metaboličke bolesti (šećerna bolest, usled iscrpljivanja pankreasa, poremećaj lipidnog statusa – povećanje vrednosti triglicerida i holesterola u krvi i kao posledica ovoga, nastaju bolesti srca i krvnih sudova, visok pritisak, ali i prerano starenje, razni maligniteti, degenerativni poremećaji, gojaznost itd.

Najčešća vidljiva posledica grešaka u ishrani je pojava gojaznosti, kako opšte, tako i parcijalne (nakupljanje masnih depozita u odredjenim delovima tela).
Kad pojedemo neku hranu koju ne možemo da koristimo za stvaranje energije, mi je uskladištimo u obliku masnih naslaga, za neku drugu priliku.

Problem nastaje zbog toga što ova uskladištena masnoća nikad nije sasvim čista, već ona koja se u našem organizmu pravi sa dodacima metaboličkog otpada. Ova masnoća se kao takva ne koristi na pravi način ni kasnije, uslučajevima kad bi trebalo da se oslobodi iz depozita u cilju stvaranja energije. Dodatno opterećenje za naš organizam je to što mi nastavimo sa unosom hrane u pogrešno vreme, pa osim što se nakupljena masnoća nikad ne iskoristi, mi dodajemo novu količinu u skladišta.

Naravno, odsustvo fizičke aktivnosti je okidač za nastavljanje taloženja masnoća, jer mišići za svoj rad koriste veliku količinu energije, pa se masnoće veoma lako nakupljaju kod ljudi koji nisu fizički aktivni.

Ako pokrenemo mišiće, mi smo uradili veći deo posla za naš pravilan metabolizam i stvaranje siluete tela koja odgovara našoj prirodnoj konstituciji.

Uzroci prekomerne težine, pojave koja predstavlja izuzetno veliki problem kod čoveka u svetu su raznoliki, mada je najčešće u pitanju skup više faktora (navike, psihološka struktura ličnosti, kulturno okruženje itd).

Nasledje se još uvek navodi kao važan faktor u nastanku gojaznosti, mada se svake godine u literaturi objavljuje, nakon rezultata neke nove statističke analize, da je ovaj uticaj ranije prilično preuveličan.

Dio iz knjige Hrononutricija Dr Ana Gifing

Za informacije o radu dr Gifing na www.drgifing.com

Monna magazin
Sva prava zadržana. Zabranjeno preuzimanje materijala bez dozvole.