Anoreksija i bulimija - o uzrocima i liječenju

Kategorija: Zdravlje

Anoreksija je poremećaj ishrane kod kojeg osoba psihički pati zbog osećaja da je predebela i opsednuta je potrebom za stalnim smanjenjem telesne težine. Primenjuje različite dijete, izgladnjivanje, namerno izaziva povraćanje u cilju mršavljenja i sticanja kontrole nad vlastitim telom. Teško se dijagnostikuje, prikriva se i poriče, jer gubitak težine se ne doživljava kao problem, već kao cilj. Doživljavaju sebe kao debelu osobu, uprkos očiglednoj mršavosti.Tek pod uticajem okoline ili pojavom pratećih komplikacija poput: izostanka menstrualnog ciklusa, depresije, pada imuniteta, promena na koži, osteoporoze ili životne ugroženosti dolaze na lečenje. Za razliku od anoreksije gde se odbija uzimanje hrane, kod bulimije se osobe prejedaju i potom to izbacuju prisilnim povraćanjem ili korišćenjem laksativa.

U svojoj petogodišnjoj praksi lajf kouča, radeći wingwave koučing sa devojkama koje su imale anoreksiju ili bulimiju, utvrdila sam da je jedan od glavnih uzroka njihovog poremećaja ishrane bio isti kod svih – loš odnos ili komunikacija sa ocem. Do ovog zaključka sam došla analizirajući uzroke bolesti svih klijentkinja. Primenom miostatskog O-ring testa prilikom rada, kojim se dobijaju odgovori od podsvesnog, utvrđujem tačan uzrok bolesti. Podsvest tačno zna šta je sa čim povezano, na koji način i šta je prava istina. U početku ova činjenica je bila iznenađujuća za mene. Kasnije su je potvrđivali svi slučajevi klijentkinja sa kojima sam radila.

Komunikacija i odnosi sa njihovim očevima su bili poremećeni na različite načine. Neki očevi su bili perfekcionisti i sve što su one radile nije bilo dovoljno dobro. Drugi su imali velika očekivanja, koja one nisu mogle ispuniti. Neki očevi nisu ispoljavali svoju ljubav i emocije na pravi način i osećale su se nevoljeno. U nekim slučajevima uzrok je bio potpuni prekid komunikacije sa ocem i po nekoliko godina. Pojedine devojke su bile zapostavljene u odnosu na tatinu decu iz drugog braka. Druge su bile prezaštićene, nisu želele da odrastu i preuzmu odgovornost za sopstvene odluke. Očevi su često izražavali nezadovoljstvo onim što devojčica postiže ili omalovažavali njen izgled i sposobnosti, upoređujući ih sa mnogo boljima, lepšima,uspešnijima....

Sve devojke, izuzev jedne, su bile na višegodišnjem lečenju su od strane psihijatra ili endokrinologa, koje je dovodilo do povremenih poboljšanja, ali ne i do izlečenja.Neke su pokušale i suicid. U početku rada većina je bila nepoverljiva, opsednuta izgledom, hranom, težinom, manipulativna, demotivisana bez vere da im može bilo šta pomoći. Često su hranom ”punile prazninu” u telu, jer je hrana ”lek za dušu”.

Anoreksija i bulimija spadaju u poremećaje ishrane i u osnovi su psihijatrijske prirode. "Bolest mršavih" je najčešća je među devojčicama uzrasta od 13 do 18 godina. Nedavno je zbog anoreksije umrla dvatesetčetvorogodišnja devojka iz Vranja.

Uzroci mogu biti traume iz detinjstva, odbijanje odrastanja i seksualnosti, prezaštićenost ili zanemarenost od strane roditelja, psihoze, poremećaji ličnosti, veliki pritisak okoline, neprilagođenost ili nezadovoljstvom vlastitim izgledom i sobom u celini. Česti su pokušaji samoubistava, jer većina ima ozbiljnih problema s fizičkim, emocionalnim i psihičkim zdravljem.

Nakon wingwave tretmana sve osobe su se potpuno izlečile ili značajno pozitivno promenile svoj način života i svoje navike, eliminisano je povraćanje u potpunosti i stabilizovale su svoju težinu. Više im nije bio fokus na hrani i šta će i koliko čega pojesti, već na drugim stvarima u životu. Vratile se su se normalnim aktivnostima, osnažilo im se samopouzdanje i motivacija. Može se reći da je primenom ovih metoda sa kojima radim uspeh gotovo stopostotan, ukoliko neko želi da se izleči. Samo jedna devojka nije želela da završimo proces do kraja, jer joj je bolest bila sjajno sredstvo manipulacije. Pored wingwavea u radu sa njima primenjivala sam i kvantnu harmonizaciju, magic words, reiki, kao i razne NLP tehnike i alate. Prvo se utvrđuje uzrok bolesti, onda se on razgrađuje i ruše se strukture lošeg automatizovanog ponašanja. Posle razgradnje svih negativnih faktora i činilaca vezanih za bolest, usidravaju se i razvijaju pozitivne emocije, načini ponašanja i strategije kojima se postiže cilj. Iskustveno znam da je potrebno oko desetak tretmana da se u potpunosti izleči anoreksija i bulimija ili uklone simptomatologija i posledice bolesti, ukoliko osoba to želi.

Wingwave tretman pred ogledalom je primenjen u radu sa svakom devojkom, a suština je da osoba posmatra svoju figuru u ogledalu, koje je inače u ovakvim slučajevima njen najveći neprijatelj. Pogled na vlastito telo izaziva neprijatne osećaje i iskrivljenu sliku o sebi. Analizira se svaki deo tela, zadržavajući se na onome što joj se posebno ne dopada.Miostatik testom se utvrđuje uzrok, koja negativna emocija izaziva i stoji iza nedopadanje određenog dela tela. Ovaj uzrok se odmah razgrađuje stimulacijom hemisfera mozga ( vizuelnom, auditivnom i taktilnom) što izaziva promenu osećaja. Nakon ovog tretmana pogled na sopstvenu figuru u ogledalu je realniji i sasvim drugačiji u odnosu na početni.

Ovo su samo neke priče i primeri koji potvrđuju efikasnost metoda u praksi:

Najteži slučaj anoreksične devojke sa kojim sam se susrela u svojoj praksi, bila je beograđanka M. koja je imala 27 godina i 27 kilograma. Lečila se od anoreksije i bulimije 10 godina uz nekoliko hospitalizacija. Došla je životno ugrožena sa teškim oblikom osteoporoze i izraženim deformitetima koštano-zglobnog sitema, hormonskim disbalansom, opstruktivnim bronhitisom, padom imuniteta, teškom kaheksijom i povraćanjem nakon svakog obroka. Teško se kretala, bila je depresivna, izraženo besna i agresivna.

Poremećaj ishrane je počeo namerno izazivanim povraćanjem radi skretanja pažnje oca na sebe. Osećala se zapostavljeno u odnosu na njegovu decu iz prvog braka. Na ovaj način pridobijala je njegovu pažnju i sve što je želela. Vremenom je razvila osećaj gađenja, odbojnosti i mržnje prema ocu.

Desetak tretmane smo radile kombinovanjem različitih metoda. Već nakon tri sesije došlo je do značajnih poboljšanja. Prestalo je povraćanje, počela je da dobija na težini,osećala se mnogo bolje. U potpunosti su nestali bes i agresija, pojačala se motivacija i želja da nastavi započeti fakultet. Bolje se osećala, počela je da izlazi sa prijateljima i ugojila se 5 kilograma.Osvestila je da je za nju otac=hrana, jer je on stalno nešto jeo. Podsvesno što je osećala prema njemu počela je da oseća je i prema hrani – gađenje, odbojnost i mržnju.

Nikada nije prihvatila činjenicu da ima anoreksiju, jer misli da može sve i dalje da kontroliše i prestane sa povraćanjem, ali to ne želi, jer je ovo sjajno sredstvo manipulacije. Prekinule smo rad koji nije završen u potpunosti. Osećala se dobro i želela je da ostane na postignutom nivou kontrolisanog povremenog povraćanja i uzimanja hrane.Trebala joj je njena bolest i dalje za manipulaciju.

D. (18) je iz unutrašnjosti i prvi put je došla početkom marta 2010., nakon pokušaja suicida tabletama i tronedeljne bezuspešne hospitalizacije. Tri godine se lečila od anoreksije i bulimije, uzimala terapiju, stanje se povremeno kratkoročno popravljalo. Pri dolasku lošeg psihičkog stanja, bezvoljna i uverena da nema izlečenja. Poslednjih godinu dana napustila je školu, ušla u stanje samoizolacije u kući, iskazujući bes i agresiju u komunikaciji sa porodicom.

Otac joj nije iskazivao svoju ljubav i emocije i razvila je uverenje „ja sam greška". Ulazak u pubertet je bio stresan uz bes što se razvijala u ženu. Kroz rad sam utvrdila da je osnovni uzrok njene bolestri loš odnos sa ocem i potreba za njegovom ljubavlju, bliskošču i pažnjom.On je nije primećujevao i sve što je radila nije ga zanimalo. Nezadovoljstvo sobom i svojim životom je ispoljavala čestim prejedanjima, a potom bi odmah namerno izazivala povraćanje. Osećaj straha od odrastanja i napetosti u stomaku, gubio se samo nakon unošenja velike količine hrane. Kao da je "punila neku prazninu". S druge strane strah da će se ugojiti, razviti i postati devojka bili su neprihvatljivi za nju.

Došla je na tri tretmana u razmaku od sedam dana, potom je bila pauza od mesec dana i nakon toga uradili smo još dva tretmana. Posetila me je početkom maja 2011.godine pri dolasku u kupovinu maturske haljine. U međuvremenu završila je srednju školu odličnim uspehom i nadoknadivši izgubljenu godinu. Izgledala je potpuno drugačije, nasmejano, lepog izgleda i velikih planova da upiše arhitekturu, otputuje negde na more, a potom da se preseli u Beograd. Pričala je samo lepe stvari o svojoj porodici i dečku, izražavajući sreću i zahvalnost što su se promenili i ona i njen čitav život. Promenio se i odnos sa ocim, postao je mnogo prisniji.

A.(34) je iz Beograda, živi sama , zaposlena je i dobro stituirana. Imala je bulimiju deset godina, koja je nastala kao posledica namerno izazivanog povraćanja. Telesna težina joj je bila idealna i plašeći se da se ne ugoji zbog potrebe da jede velike količine hrane, izazivala je povraćanje tri puta dnevno, nakon svakog obroka. Vremenom se razvio uslovni refleks, koji više nije mogla kontrolisati. Nije se obraćala lekarima radi lečenja.

Odrastala je bez roditelja koji su radili u Nemačkoj, uz babu i dedu, viđala ih je retko i pri tim susretima nisu ispoljavali emocije, naročito otac. Potom, roditelji su se razveli i nije imala nikakav kontakt sa ocem 7 godina. Živela je sa uverenjem da nije dovoljno dobra i vredna pažnje uz stalan osećaj "kao da sam kriva". Nije se ostvarivala ni u emotivnim vezama, bilo je sve površno i bez mnogo emocija. Bila je prazna, neispunjena i nezadovoljna i više takav način života nije imao smisla.

Krajem 2010. godine došla je na prvi wingwave tretman nakon kojeg je odmah prestala sa povraćanjem. Uradile smo još tri tretmana u razmaku od po desetak dana. Nagon i potreba za povraćanjem su nestali. Kroz rad smo utvrdili da je prestanak komunikacije sa ocem bio uzrok bulimije, straha od muškaraca i povređivanja.

Danas je zadovoljna,puna samopouzdanja i otvorenija je za komunikaciju sa drugim ljudima. Priča svojim prijateljima o iskustvu kroz koje je prošla i veruje u ljubav i porodicu. Kako sama kaže "život mi je sada kvalitetniji i ispunjeniji". Povremeno se viđa sa ocem i polako se razvijaju i pozitivne emocije prema njemu.

Ž. (19) živi u Švajcarskoj, lečila se od anoreksije 4 godine kod najboljih evropskih stručnjaka, jer je tata ugledan lekar. Otac joj je idol, vrlo je uspešan, perfekcionista i veoma zahtevan sa izraženim osećajem nezadovoljstva i perfekcionizma. Trudila se da u svemu što radi bude najbolja, ali to nikada "nije bilo dovoljno dobro za tatu". Razvila je osećaj krivice, da "mrzi sebe", misleći da se ne dopada ni drugim ljudima. Tata je počeo sa rigoroznom dijetom kojoj se priključila i ona. Tata je tada izgubio 20 kg i nakon toga nastavio normalno da jede. Ona je nastavila dalje sa dijetama, bila je nepoverljiva i gladovala, jer nije želela da se razvija i odraste, kako ne bi morala da preuzme odgovornost za svoj život, koji je bio stalno "pod tatinom lupom". Razvila je strah od hrane, osećaj besmisla i nezadovoljstva sobom.

Četiri wingwave tretmana na sedam dana bila su uticala da promeni odnos prema hrani, sebi i ocu. Nakon tri meseca rekla je da je potpuno zdrava i da više ne želi da ide na bilo kakve psihoterapije. Otac je bio vrlo skeptičan prema našem radu negiravši dobre i vidljive rezultate samo kao „privremene i prolazne“. Zadovoljnija je sobom, sigurnija u svojim odlukama, sjajno napreduje u školi i potpuno se stabilizovala. Misli da se izlečila. Ovo je uticalo i na promenu odnosa sa ocem, koji je korigovao svoje ponašanje, jer mu ona više nije pridavala toliki značaj. Broj odeće koji je nosila bio je 34, sada je to 40.

Koučing je razgradio negativne uzroke anoreksije i bulimije, dao pokretačku snagu za oslobađanje i stavljanje u funkciju njihovih potencijala i motivaciju za promenu koja ih je vodila ka cilju i uspehu. Uspostavljanjem balansa, proširenjem svesnosti i emocionalnom stabilnošću postale su srećnije, motivisanije i uspešnije.

Unapredile su kvalitet sopstvenog života i ozdravile.

Dr Vesna Danilovac,