Moć izgovorenog NE

Kategorija: Spirit & living

Koliko „ne" je previše? Ko odbija prijatelja kome je potrebna pomoć, da bi sređivao sopstvenu baštu? Gde je granica između samo-aktualizovanja i sebičnosti? 

Kao neke opšte smernice, mogu se navesti pet situacija, kada izgovaranje reči „ne" povećava našu snagu.

1. Kad se verno držite svojih principa i vrednosti. 

Petar je, na primer, oduvek negovao ulogu čoveka koji je uvek tu da pritekne u pomoć svojim prijateljima. „Petar ti čuva leđa" je bila njegova mantra. Kad je njegov bliski, oženjeni prijatelj otpočeo aferu sa drugom ženom, Petar je držao jezik za zubima. Međutim, kad ga je prijatelj zamolio da mu ustupi svoju vikendicu kao mesto gde će imati tajne sastanke, Petar je počeo da se bori sa svojom savešću. Želeo je i dalje da održi svoju reputaciju super momka, ali mu je bilo neprijatno da bude deo prevare, makar i posredno. To je i rekao svom prijatelju, odbijajući njegov zahtev.
Petrovo „ne" je uzdrmalo prijateljstvo i narušilo nepisani muški kod. Ipak, ako vas drugi vole kao nusprodukt izgovaranja reči „da", voleti sebe ipak nekad podrazumeva jedino izgovaranje reči „ne".

2. Kad vas štiti od ekspoatacije od strane drugih. Prosto je neverovatno koliko su ljudi spremni da traže, čak često i stvari koje se vi sami ne bi usudili da tražite. Zaštitite sebe od mnogih koji daju sebi za pravo da traže, tako što ćete biti dovoljno snažni da jasno i smireno izgovorite „ne".

 
Evo jednog klasičnog scenarija sa posla – Veseo, popularan kolega koji voli da zabušava na poslu, ponovo pozajmuljuje od svog vrednog kolege radne beleške. Taj vredni kolega vidi da biva iskorišćen, ali ne može da nađe dovoljno dobar razlog da odbije i on pristaje. To se ponavlja, frustracija zbog iskorišćavanja raste, ali on i dalje popušta, jer ne može da nadje dovoljno dobar razlog da odbije i tako se ciklus iznova ponavlja.
Konačno kad frustracija zbog iskorišćavanja dostigne toliki intenzitet da mu više nije bitno da pronađe prihvatiljiv razlog odbijanja, vredni radnik odbija gospodina Popularnog. Vredni radnik skupi snagu i jasno kaže – „Ne, meni to ne odgovara".
Njegovo „ne" će mu, možda doneti hladniji prijem u kafeteriji firme nedelju ili dve. To nije prijatno, ali prođe. Istupivši za sebe, vredni radnik stiče dodatno samopouzdanje. „Ne" je neophodan štit od šarmatnih osoba koje nas iskorišćavaju. Izgleda da ipak i dobri momci mogu da kažu „ne".

3. Kada vas drži fokusiranim na sopstvene ciljeve.

Kad ju je šef po drugi put iskritikovao i nazvao „brbljivicom", zato što je kasnila sa poslom jer je previše vremena koristila na razgovor sa kolegama, Ana se osetila uvređenom i nepravedno optuženom. Zar je njena krivica što kolege zastaju za njenim stolom? Kako je mogla da odbije Saru čija ostarela majka stvara toliko problema, ili Nikolu koji joj je tražio neke poslovne savete? Njenim kolegama je bila potrebna podrška, uskraćivanje iste bi ih povredilo i pokvarilo prijateljske odnose.

Ani je očigledno potrebna snaga reči „ne". Zašto? Zato što brinući o kolegama, Ana je izgubila fokus nad svojim odgovornostima, svojim zadacima. „Ne" je neophodan alat da se držite vaših ciljeva. Ispunjavanje vaših ciljeva je ono za šta ste plaćeni i ono što će se isplatiti. Svima nama je potrebno „ne" da bi obavili svoj posao, a ne nečiji tuđi.

4. Kada vas štiti od zloupotrebe drugih. Nažalost, naši najbliži odnosi su praćeni najružnijom komunikacijom. To je, delom, posledica toga što oni ljudi koji su nam najbliži izazivaju najjača osećanja u nama, a delom zato što su to ljudi za koje se najviše plašimo da ih izgubimo. Strah može da ubije našu snagu kad treba da kažemo „ne" i to baš kad nam je ta snaga najpotrebnija.

Primer koji možemo navesti jeste jedna odrasla ćerka. Lara tvrdi da voli svoju majku, ali je ona sa druge strane dosta iritira, dajući unucima previše grickalica, dajući Lari savete o zdravlju, lošem vremenu ili trošenju.

Kad se Lara iznervira, ona pukne, postane nepristojna, obraća se majci sa „umukni" ili vređajući: „Želiš da moja deca budu debela kao ti, mama?" ili prosto stvarno zla, obraćajući se na podrugljiv način. Njeni česti napadi povređuju njenu majku, koja se žali drugim članovima porodice na takvo ponašanje ćerke.

Iako ima podršku porodice, majka nikad ne postavlja granicu između nje i Lare. Ona bi trebalo da se sabere i da jasno kaže : „Ne možeš tako da pričaš sa mnom!", međutim ona to ne radi jer, jednostvano, to je njena ćerka, ukoliko joj kaže da ne može da priča sa njom na određeni način, Lara je u stanju da potpuno prekine kontakt i ne želi da rizikuje.

Ukoliko nemamo snagu da kažemo „ne" ostajemo ranjivi i izloženi verbalnom napadu.

5. Kada vam je potrebna snaga da promenite kurs.

Primeri: Pozivnice su već odštampane, ali predstojeći brak je greška. Posao deluje svima kao nešto što se ne odbija, ali vama je muka ujutru kad treba da krenete. Porodica se žrtvovala da plati školarinu, ali pravni fakultet nije za vas. Kad osetite da se krećete pogrešnim putem, snaga reči „ne" je ono što vam treba da se okrenete.

Prepreke izgovaranje reči „ne", u ovim slučajevima, su dvostruke. Najpre, morate biti spremni da barem sami sebi priznate da ste napravili grešku. Mnogi od nas će radije biti u pravu nego srećni. Nastavićemo lošim putem samo zato što smo uporno odbijali da čitamo znake pored puta. U većini slučajeva ipak znamo gde treba povući liniju. Problem je da se to zaista i uradi. Prikupljanje snage da se to uradi zahteva prevazilaženje jedne velike prepreke – troškovi izgovaranje reči „ne".

„NE" boli

Bez obzira da li je to iz razumnih pobuda („Ne mogu da ti pozajmim kola, zato što nisu osigurana za voznju drugih lica"), taktički formulisano („Tvoj kolač je najlepši, ali doktor mi je prepisao posebnu dijetu"), ili kao čvrsta tvrdnja („Hvala na pitanju, ali već imam planove za vikend"), suprotna strana čuje NE i oseća se loše zbog toga.
Moguće da mi intuitivno znamo za ovu neurološku preosetljivost na „ne" i iz tog razloga ne želimo da činimo druge da se loše osećaju. Čak i da nemamo taj intuitivni osećaj, izbegavamo da izgovaramo „ne" zbog štete koju pričinjava interpersonalnim odnosima. „Ne" nije baš način za sticanje prijatelja.

Iako nismo svi podjednako ranjivi, nekima je apsolutno nedopustivo da kod drugih izazivaju neko loše osećanje. To su ljudi koji „uvek izlaze u susret". A i vi sami verovatno znate u kojoj meri ste takvi.
Ljudi koji „uvek izlaze u susret" su toliko orijentisani na međuljudske odnose, da automatski izgovaraju ono što drugi ljudi žele da čuju, slažu se sa tuđim idejama, uklapaju se u tuđe rasporede bez problema. To su ljudi koje društvo označava kao „fine" i obično su voljeni u društvu, međutim oni se često osećaju iskorišćeno, neuvaženo i sa teškoćom donose odluke. To nije pravedna razmena, kad ne možete da kažete „ne" drugima, vi nestanete.

Još jedna cena izgovaranja reči „ne" jeste ta što može da dovede do konflikta, što većina nas želi da izbegne. Možda izbegavate da kažete „ne" zato što očekujete da se druga strana usprotivi. Linija između sebičnog i zaštite sopstvenog interesa nije baš jasna. Želite da odbijete poziv, jer ne volite žurke, međutim vaša prijateljica stvarno želi vašu podršku i energično se protivi, vi već zamišljate tu njenu reakciju i oklevate sa izgovaranjem „ne".

Ali, realno, neki ljudi će se ljutiti bez obzira na razlog, jer vaše „ne" doživljavaju kao ličnu uvredu. Oni vas napadaju, zahtevaju da se objasnite. To je karakterni stil i čak dosta uspešan u mnogim situacijama („Ne prihvatam NE kao odgovor" je verovatno najbolja tehnika prodaje od svih). Vi postavite ogradu, a vaš partner, prijatelj, kolega to vidi samo kao prepreku postavljenu da bi testirala njegovu sposobnost da je sruši. Vaše ne je za njega poziv na oružje, a vi niste spremni za borbu, obično odlučite da nije vredno i popustite.
Konačno, oklevate sa izgovaranjem „ne" jer vidite bol koju izaziva. Ranjiv pogled, suze, razočarenje na licu je teško podneti. To „ne" želimo da izbegnemo, čak i onda kad ne bi trebalo.
Sve su ovo dobri ralozi zašto teško izgovaramo „ne". Teško, ali apsolutno potrebno, jer u kranjoj liniji moramo da se izborimo za sebe, a „ne" je pravo oružje za to.

Kako reći NE? Pronađite svoj glas

U redu, „ne" ima svoju cenu. Međutim, ono što dobijate, u vidu vašeg integriteta i autonomije je nemerljivo. Cilj je jasan – ojačajte vašu sposobnost da kažete „ne" uz smanjanje negativnih efekata koje ono ima na vaše odnose sa drugim ljudima. Postoje nekoliko strategija koje vam mogu pomoći u tome.

Zamenite svoje automatsko „da" sa „ razmisliću o tome"

Ukoliko niste ovu strategiju do sada koristili, bićete iznenađeni rezultatima. „Razmisliću o tome" vam daje kontrolu, priprema teren za „ne", sugeriše da ćete vi razmotriti važne faktore i, konačno, daje vam priliku da razmislite. „Ne" kao rezutat promišljenog donošenja odluke je utemeljenija ograda od „ne" kao rezultata emocionalnog impulsa.

Ublažite vaše izražavanje

Pokušajte sa „ne osećam se prijatno u vezi sa tim", „radije ne bih", „više bih voleo", „hajde da se složimo da se ovde ne slažemo" ili „to zvuči kao odličan plan, ali ja neću moći". Da ne bude zabune vi ipak jasno izgovarate „ne" i druga strana to razume, ali pošto je rečeno na lepši način, onda će se lakše i prihvatiti.

Uzdržite svoja osećanja

„Ne" se najbolje plasira kad ste smireni. To je teško jer vas to izvesno uznemiruje, ali spoljašnja mirnoća umiruje vaš unutrašnji nemir, a takođe će umanjiti negativan uticaj koji „ne" stvara na suprotnu stranu. Nemir koji „ne" izaziva je dovoljan i bez cunamija besa i ljutnje.

Ukažite da imate obavezu prema nekome

Kažite „ne" a da ne ispadnete sebični ili nezainteresovani, tako što ćete ukazati da već imate dogovorene obaveze prema nekome. „Voleo bih da ti pomognem, ali već imam neki dogovor sa mojom majkom, kolegom, prijateljem tada, i ne mogu da ih otkažem."

Zamislite da zastupate nekog drugog

Verovatnije je da ćete ukoliko pregovarate za platu ili za prodaju u tuđe ime (vašeg kolege ili kompanije) biti uporniji, Kad nije samo vaš interes u pitanju, lakše vam je da kažete „ne" neodgovarajućoj ponudi.

Kompletan clanak na : www.psihologijaonline.com