MONNA - magazin za zdrav i uspješan život

              

 

Besplatno predavanje o hipnozi 5.novembra u Beču : Besplatno predavanje pod nazivom : "Moc podsvesti" 5. novembra u Becu od 17h do 18h Da li tragate za resenjem za svoje probleme? Imate li neku temu koja vas opterecuje, problem ili Hipnoterapija u Banja Luci od 7. do 10. oktobra:   Tatjana Beočanin iz Beograda će raditi individualne hipnoterapeutske tretmane  od 7. do 10. oktobra   Da li tragate za izlazom iz vaše trenutne situacije?  Tražite li rešenje za svoje probleme bilo da je u Hipnoterapija sa Tatjanom Beočanin od 6. do 9. novembra u Beču: Tatjana Beočanin, hipnoterapeut iz Beograda, vlasnica Hipno centra Beograd, će raditi individualne hipnoterapeutske tretmane od 6. do 9. novembra u Beču   Više o Tatjaninom radu i hoipnozi mozete naći na njenom Obuka za lajfkoučeve 11. i 12. novembra u Podgorici: OBUKA ZA LAJFKOUČEVE U PODGORICI počinje 11. i 12. novembra 2017.   Obuka Emocionalne energo terapije i transformacije omogućava vam da ovladate znanjima i tehnikama life coucha i primenite ih kako na Seminar - Da li je hipnoza i Vase resenje? - u Podgorici 14. septembra: Trocasovni seminar pod nazivom " Da li je hipnoza i Vasr resenje?" odrzace se u Podgorici u cetvrtak, 14.septembra od 18h do 19h Seminar vodi Tatjana Beocanin, hipnoterapeut iz Beograda, vlasnica Hipnoterapija sa Tatjanom Beočanin od 8. do 11. decembra u Podgorici: Tatjana Beočanin iz Beograda će raditi individualne hipnoterapeutske tretmane od od 8. do 11. decembra u Podgorici Da li tragate za izlazom iz vaše trenutne situacije?  Tražite li rešenje za svoje probleme Hipnoterapija sa Tatjanom Beočanin u Podgorici : Tatjana Beočanin, hipnoterapeut  iz Beograda će raditi individualne hipnoterapeutske tretmane  od 15. do 18. septembra u Podgorici Da li tragate za izlazom iz vaše trenutne situacije?  Tražite li rešenje za svoje probleme bilo Hipnoterapija sa Tatjanom Beočanin u Banja Luci:     Tatjana Beočanin iz Beograda će raditi individualne hipnoterapeutske tretmane  od 7. do 10. oktobra   Da li tragate za izlazom iz vaše trenutne situacije?  Tražite li rešenje za svoje probleme bilo da je u Sanja Karadžić Lalić: Ljubav je esencija života: "NLP (Neuro-lingvističko programiranje) je metodologija koja je nastala tako što su naučnici istraživali šta je to što izuzetno uspješne ljude razlikuje od ostalih. Sumirali su ono što je zajedničko i O Procesu Kompletiranja sa Angelicom Horvatić: "U svom radu primjenjujem "Completion Process" metodu ili kako je na srpski prevedena "Proces Kompletiranja" od američke praktičarke, spiritualne učiteljice, vidovnjakinje i autorice Teal Swan. To je alternativna psihoterapeutska metoda

Dr Lazar Trifunović - putnik na putu sa srcem

Dr Lazar Trifunović, ljekar, homeopata, putnik, tragalac kojeg su, kako sam kaže, uzaludni pokušaji da otkrije tajnu iskrenog ljudskog osmijeha odveli na niz dugih putovanja po cijelom svijetu, poslednjih mjeseci privlači pažnju u našem regionu izuzetnim uspjehom svoje nedavno objavljene knjige "JA ili ja, ko sam ja?".

U knjizi u kojoj već od samog naslova postavlja suštinska pitanja koja se tiču svih nas, dr Trifunović nudi i svoje iskustvene odgovore, ali i poziva čitaoca na vlastitu zapitanost...

Nezapamćeno interesovanje na beogradskoj promociji kojoj je prisustvovalo oko 1500 posjetilaca, činjenica da je prvi tiraž rasprodat za samo nekoliko nedjelja i velika medijska pažnja koja od objavljivanja knjige prati autora, navode na zaključak da smo zaista željni ovakvih preispitivanja - ko smo, zašto smo, u čemu je suština našeg postojanja, kako do sreće, kako do radosti, kako do bezrazložnog jutarnjeg osmijeha...

Koliko smo zapravo gladni ovakvih knjiga možda je najbolje predosjetio sam autor insistirajući da je ova knjiga za njega zdrava hrana za dušu i birajući da se ona ne prodaje u knjižarama, već u prodavnicama zdrave hrane Bio špajz

 

Nakon završenih studija medicine započeli ste niz putovanja motivisanih potrebom da "sebi nadjete lijeka". Kako su Vam ta putovanja po egzotičnim krajevima svijeta postala ljekovita?

Krenuo sam da putujem u nadi da ću naći leka za previranja koja su se dešavala u meni i činila me veoma nesrećnim, nezadovoljnim i slobodno mogu reci očajnim. Kao mladom doktoru bilo mi je jasno da klasična medicina za takva stanja niti nudi objašnjenje, niti rešenje. U nadi da ću kroz neke druge medicinske sisteme naći sebi leka krenuo sam da putujem i da ih istražujem. Kroz putovanja po celoj planeti shvatio sam da gde god odem sve ono što me muči uvek nosim sa sobom. To me je navelo na zaljučak da uzrok svih mojih problema može biti samo u meni i nigde drugde. Bio je to moj prvi korak ka isceljenju. Nakon nekog vremena usledio je i drugi korak, a to je bilo shvatanje da se i lek koji tražim nalazi u meni, a ne negde spolja. Do isceljenja duše može se doći na različite načine. Svi metodi i načini koji služe tome su samo pomoć čoveku da dođe do onoga što nosi negde u sebi, a što je lek za sve bolesti i za dušu.

 

Nadahnuto pišete o lekcijama koje ste učili putujući. Čemu su Vas naučila gladna djeca u Nepalu i bolesni od lepre u Indiji?

Kada sam bio u glavnom gradu Nepala, Katmanduu, na ulici sam ugledao malu grupu vesele i razdragane dece. Bili su toliko veseli i razigrani da je njihova radost počela i mene da obuzima. No, u tome nema ništa čudno, jer deca često zrače energijom koja oraspoložuje. Ono što je za mene bio pravi šok, ono u šta nisam mogao da poverujem, bilo je to što su u svojoj igri u jednom trenutku natrčali na pirinač koji je neko prosuo. Počeli su užurbano da ga jedu rukama. Očigledno su bili gladni. Gledao sam bez daha, sa nevericom. Čim su pojeli pirinač, nastavili su dalje da se igraju sa istom onom radošću koja je plenila i prelazila na druge.
Zar je moguće da neko ko očigledno nema šta da jede, bude tako veseo i nasmejan? Kako oni to mogu? Da li je u pitanju to što su deca, ili nešto drugo? Da li sa odrastanjem mi gubimo sposobnost da se smejemo i budemo radosni? O čemu se ovde radi? Počeo sam da razmišljam o stvarima zbog kojih sam ja izgubio osmeh. Šta je to u stvari mene počelo da čini nezadovoljnim, besnim, tužnim, očajnim, depresivnim. Zašto ja više nisam srećan kao oni, a očigledno imam mnogo više od njih? Moje dotadašnje shvatanje je bilo da pošto imam sve, samim tim treba i da budem srećan. Međutim nisam bio. Gde je nestala moja sreća i zašto je nestala? Bila je to bura osećanja, misli i pitanja koja me je preplavila, a sa kojima su počele prve promene moje ličnosti.


Više godina kasnije, kada sam prvi put dospeo u bolnicu za lepru pored Varanasija u Indiji i susreo se sa leproznim bolesnicima doživeo sam pravi šok koji je iz temelja protresao moj život. Nakon tog susreta sa leproznima otišao sam nazad u hotel, zatvorio se u sobu i ostatak dana proveo sedeći na krevetu, zagledan u jednu tačku na zidu. Nisam bio sposoban da mislim ni o čemu. Nisam se ni pomerao, sem što sam se do kraja dana istuširao bar pet puta, dok sam ruke prao na svakih deset do dvadeset minuta. Ne znam zašto sam to radio, ali sam imao snažnu potrebu za tim.



Nikada do tada, a ni posle toga u životu ništa nije ostavilo tako snažan i dubok utisak na mene kao taj prvi susret sa leproznim bolesnicima. Bio je to susret sa najtežom mogućom ljudskom patnjom. Sad dok pišem ovo, naježen sam i vrištao bih, a prošlo je trinaest godina od tog susreta. Uvek mi i sama pomisao na taj događaj izaziva najdublja moguća osećanja i jezu. Ostala je ta ljudska patnja zauvek urezana u svakoj ćeliji moga tela. Kako je moj život lep, šta god da mi se dešavalo. Kako volim sve svoje probleme, nervoze, depresije, očaje i ostalo. Kako je sve to lepo. Hvala ti, Bože, što ih imam i što su oni moja patnja.

 

Šta ste tražili, a šta ste našli u Etiopiji?

 

Uvek mi je bilo zanimljivo da slušam priče o raznim indijskim božanstvima. Svaka priča je imala neko simbolično značenje, svaki crtež božanstva, odnosno njegov deo, imao je takođe odgovarajuća simbolična značenja. Čovek koga sam upoznao u bolnici za lepru, a koji je imao presudan uticaj na moj život i rad, Rai Master, jednom prilikom mi je u sklopu naših dugih razgovora rekao da je lepo to što putujem, proučavam različite tradicije, kulture, filosofije i religije, ali da uvek moram imati na umu gde sam rođen i šta mi je rođenjem dato. To je ono čega se moram držati.

U nekom trenutku ne znajući puno o pravoslavlju, zapitao sam se o našim pravoslavnim svecima – imaju li oni neku simboliku? Kakvi su bili njihovi životi i ima li zanimljivih i simboličnih priča o njihovim životima? Posebno me je interesovao sveti Trifun, koji je moj svetac. Pročitao sam Žitije svetog Trifuna i pitanja su počela da se roje. Ima li to veze što se ja prezivam Trifunović, a slava mi je Sveti Trifun? Da li je slučajno to što je sveti Trifun rođen sa posebnom sposobnošću da isceljuje, u mojoj porodici ima dosta lekara, a i sâm sam lekar. Dok sam bio ponet ovim razmišljanjima u jednoj od meditacija javila mi se misao da treba da idem u Etiopiju da istražim lečenje u okviru pravoslavlja.


Rezultat mojih traganja po Etiopiji bilo je to da sam po prvi put shvatio da smo mi mnogo više od uloga koje igramo na pozornici života i sa kojima se pogrešno identifikujemo. Počeo sam da osećam da ispod svih maski koje stavljamo za naše životne uloge postoji nešto u nama što je teško dokučivo, nešto božansko, što je u stvari naša suština.

 

Paradoksalno je i istinito da ste se u najudaljenijim krajevima svijeta srijetali sa svojom vlastitom tradicijom - hrišćanstvom i na raznim meridijanima dobijali poruku da se vratite tamo gdje ste rodjeni. Šta ste iz toga naučili?

 

Svi smo rođeni gde smo rođeni sa određenim razlogom i pogrešno je odricati se od zemlje, nacije, religije, kulture, tradicije i drugoga što nam je rođenjem dato. Ako želimo da se u potpunosti realizujemo kao ljudska bića uvek se moramo držati toga.

 

Kako biste ukratko opisali JA i ja iz naslova Vaše knjige? Kako ste, putujući spolja i iznutra, uzrastali do sve češćih JA-iskustava?

Ovo što ću ukratko predstaviti je samo uprošćena šema naše psihe kako sam naučio na koledžu za psihosintezu. Čovekova psiha se sastoji iz dva dela, svesnog i nesvesnog. Centar našeg svesnog dela je naš ego, naše svakodnevno ja, naše malo ja. Naše nesvesno se sastoji iz donjeg, srednjeg i višeg nesvesnog. Iznad svega ovoga, uslovno rečeno, nalazi se naš deo koji se čulima ne može percipirati i mi ga obično nismo svesni, iako ga često spominjemo. Nazivamo ga najčešće dušom, Bićem, višim JA... Kroz istoriju možemo naći puno dokaza o postojanju višeg JA. Ono je opisivano na različite načine od strane mistika, pesnika, umetnika, filosofa i drugih. Do razvitka svesti o višem JA može se doći na različite načine. Da navedem samo nekoliko – to su posvećenost Bogu, joga i meditacija, a prema Jungu razvitak svesti se odvija i u procesu individuacije. Kant ta dva ja naziva iskustvenim i stvarnim ja. Kako god bilo, više JA je ono što je božansko u čoveku.
Čovekovo svesno ja – ego, međutim, nije svesno višeg JA i poriče njegovo postojanje. Sa druge strane, više JA je latentno i ne otkriva sebe direktno svesnom ja. Iz ovoga se stiče utisak da čovek ima dva nezavisna i odvojena ja, ali to nije tako. JA je jedno, samo se manifestuje u različitim stepenima samosvesnosti i samorealizacije. Svesno ja misli da je zaseban entitet, ali nije. Ono je refleksija svog izvora, višeg JA, ili možemo reći, njegova projekcija.
Više JA, odnosno naše iskustvo višeg JA se rečima ne može predstaviti, pa radije ne bih pisao o tome. Umesto toga bih pozvao svakog ko pročita ovo da krene putem svog višeg JA ne bi li shvatio zašto se ono krije iza neizrecivog.

 

Vaša putovanja bila su pokrenuta dubokom unutrašnjom krizom. Zašto nam je kriza često skriveni blagoslov i kako nam može služiti?

Prosečan čovek obično ne razmišlja o smislu i svrsi života. On se posvećuje zadovoljstvima i ličnim željama, traži užitak za svoja čula i želi da zadovolji svoju ambiciju. Ako je nešto zreliji, podređuje lična zadovoljstva ispunjavanju familijarnih i društvenih dužnosti.
Međutim, može se desiti da taj isti čovek doživi određene unutrašnje promene, što može da bude veoma uznemiravajuće. Do toga može da dođe nakon različitih teških perioda, psihičkih stresova, finansijskih problema, različitih razočaranja, kao i iz mnogo drugih razloga. One se, međutim, mogu javiti i bez očiglednog razloga. Ovakve promene često počinju nezadovoljstvom, ili nedostatkom nečega što se ne može tačno objasniti. Pri tome može da se javi osećaj praznine u svakodnevnom životu, jer sve ono što nas je do tada ispunjavalo, prestaje da nas ispunjava. Uobičajene stvari gube važnost i značaj, a počinju da se javljaju neki novi problemi. Tada čovek obično počinje da se pita o svrsi i smislu života, kao i o razlozima za mnoge stvari koje je do tada uzimao zdravo za gotovo i nije o njima razmišljao. Ovakva stanja se često ne razumeju. Ljudi pokušavaju da se bore sa njima na različite načine, ne bi li se vratili u svakodnevicu, koja izgleda kao da im izmiče ma šta god radili. Najčešće se ljudi okreću spoljašnjim aktivnostima, tražeći nove okupacije, stimulacije i senzacije. To donekle može da olakša situaciju, ali ne i da reši problem. Stanje nelagodnosti u koje dolazimo u ovakvim krizama postaje sve bolnije, a osećaj unutrašnje praznine nepodnošljiv. Sve vrednosti koje su sačinjavale stari život, nestale su. Svetla nema nigde, a što je najgore, čovek u takvoj situaciji obično ni ne veruje da će se ono pojaviti.
Nije retka pojava da se ljudi u ovakvoj situaciji obraćaju doktoru. Nakon što uvide da klasična medicina ne nudi pravo rešenje za novonastalo stanje, oni se okreću psihoterapeutima, lekarima koji praktikuju neki od holističkih medicinskih sistema, duhovnicima, različitim učiteljima, počinju da čitaju sada već svuda lako dostupnu literaturu popularne psihologije i dr. Ali rešenje se ne nalazi tako lako. Ogromna ponuda knjiga i modernih učitelja koji su se pojavili u poslednje vreme i menjaju život za desetak dana, očigledno ne vodi ka rešenju. Lutanje se nastavlja, a kriza produbljuje.
Ovakve krize se uobičajeno pojavljuju tokom života. No, te krize mogu i da posluže kao odskočna daska za okretanje ka duhovnosti. One mogu da budu, a često i jesu, početak čovekovog duhovnog puta. One nisu ništa drugo nego životne lekcije kroz koje treba da shvatimo da materijalni svet nije sve, nego da pored njega imamo i duhovnu stranu. Ma koliko materijalni svet bio lep u nekom trenutku on počinje da gubi svoju lepotu, a život smisao. Krize dolaze da bi postali svesni naše duhovne strane i uspostavili ravnotežu između materijalnog i duhovnog sa čim materijalno dobija novu lepotu, a život daleko dublji smisao. Na žalost, većina ljudi krize vidi samo kao neprijatne situacije koje remete lagodan život.

 

Zašto, predstavljajući svoju knjigu, ističete da je smatrate hranom za dušu? Čime je Vas nahranilo pisanje ove knjige?

Knjiga „JA ili ja, ko sam ja?" pokušava da predstavi ljudsko biće u celosti, onakvo kakvo jeste i da objasni da je naše fizičko telo samo mali deo našeg bića i da smo mi mnogo više od toga.

Kroz različite epohe i civilizacije uvek su mistici, filosofi i učeni ljudi isticali rečenicu „Upoznaj samoga sebe". To nije slučajno. Kad spoznamo našu pravu prirodu tada se menja ceo život. On dobija novi, lepši i dublji smisao, a sve ono sto nam je izgledalo neprihvatljivo i teško, postaje prihvatljiv i normalan izazov na putu znanja i u približavanju ka našem Biću. Kao takva, knjiga šalje jednu veoma optimističnu poruku. Koliko god nam je teško u određenoj situaciji ima razloga za to, a uvek postoji i način da se teška situacija prevaziđe.

 

                               

 

Moju dušu je nahranila i ispunila razmena ovakvih ideja i misli sa drugim ljudima. Želeo bih da napomenem da je knjiga rezime mog ličnog iskustva, ali iskustva stečenog na putovanjima po celoj planeti. Ono što je izneto u knjizi su ideje i shvatanja koje dele svi ljudi ovoga sveta, bez obzira na veru, nacionalnost, zemlju ili bilo koju drugu pripadnost. Ništa od napisanog u knjizi nije moje znanje, nego moje shvatanje mnogih tradicija i učenja koja sam sakupljao na različite načine. Putovao sam po svetu srećući se i pričajući sa ljudima iz svih životnih domena, sa svih strana sveta. Posećivao sam razne škole, tražio različite knjige, boravio po svetim objektima mnogih religija. Proučavao sam različita ezoterična učenja, tradicije i filosofije.

 

Kojim knjigama Vi hranite svoju dušu?

To su dela Rumija, Karlosa Kastanede, Eriha Froma, knjige raznih pravoslavnih otaca...

 

Neki od Vaših učitelja nisu mnogo putovali niti često odlazili iz svog rodnog mjesta. Putovanja su bila Vaš put do onoga što zovete JA. Na koje sve načine savremeni čovjek može otkriti, dosegnuti, iskusiti svoje JA? Kako prigrliti i naše "malo ja"?

Postoje hiljade različitih puteva koje mogu dovesti do jednog cilja. Nijedan nije pogrešan ako stvarno vodi do cilja. Ne postoji jedan jedini put koji je ispravan, dok su drugi pogrešni. Svi smo mi različiti i idemo različitim putevima. Da li smo na dobrom putu možemo samo mi znati i niko drugi za nas. Kako Karlos Kastaneda kaže treba samo da se upitamo da li naš put ima srce. Ako smo na putu sa srcem on nas hrani, nadahnjuje i daje snagu, a ako smo na putu bez srca on nam oduzima snagu dok nas na kraju polako ne ubije. Problem je samo u tome što se veliki broj ljudi nikad ne upita ima li njihov put srce. Samo put sa srcem će nas dovesti do našeg višeg JA, a na njemu ćemo sa lakoćom prigrliti i naše svakodnevno ja i voleti ga iskreno, a samim tim i sve druge.

 

Snežana Radusinović

Share

 

Prijavite se za novosti!

* indicates required

Kolumna


Ko je online

Ko je na mreži: 116 gostiju i nema prijavljenih članova

Online shop - MONNA narukvice za sreću

Copyright MONNA magazin Podgorica Izjava o odgovornosti: Redakcija Monna magazina ne odgovara za sadržaj oglasa i plaćenih reklama

Login or Register

LOG IN